Dijabetes i terapija hiperbaričnom komorom

hiperbarična komora

Pored mnogobrojnih lekarskih usluga, posebna oblast kojom se bavi ordinacija na čelu sa dr Gerićem je hiperbarična oksigenacija, lečenje pacijenata uz pomoć hiperbarične komore, jedine komore te vrste u Vojvodini. Dr Gerić nas je upoznao sa hiperbaričnom medicinom i lečenjem uz pomoć hiperbarične komore, kao i znacajem ove terapije za osobe obolele od dijabetesa.

Hiperbarična medicina je jedna posebna oblast medicine koja se bavi raznom patologijom i u prvom redu rešava probleme krvnih sudova, oslabljenu arterijsku cirkulaciju, oslabljenu vensku cirkulaciju kao i rešavanje zarastanja rana usled te oslabljene cirkulacije. Hiperbarična komora (medicina) deluje i kod trovanja ugljen monoksidom i ugljen dioksidom, deluje kod muskog i zenskog steriliteta, deluje vrlo uspesno kod opekotina, kod stanja kada je covek prelezao mozdani udar i srcani udar…

Početak hiperbarične medicine

Hiperbarična medicina se javlja pre 60 godina i to je najpre u Americi, da bi se prosirila u Rusiji, Francuskoj, Nemackoj, Italiju…Osnovni motiv nastanka hiperbarične medicine je taj sto su se lekari angazovali kako da nađu rešenje za slabu cirkulaciju nogu i kako da spreče da ta loša cirkulacija, dovede do amputacija.

Hiperbarična medicina je stigla u naše krajeve zahvaljujuci jednom divnom stručnjaku koji se zvao Nikola Dekleva i koji je jos davne 1972. godine kao hirurg, ortoped, shvatio da ne moze i ne zeli vise da vrši amputacije nogu usled dijabeticnih gangrena i ostalih problema. Tragajući za informacijama na svim kontinentima i čitajuci literature na pet jezika, 1972. godine, otkrio je da u Americi, i u Filadelfiji, postoji jedan veliki centar za hiperbaričnu medicinu. Nošen željom da proširi svoja znanja i dođe do rešenja zadatog problema, on se obratio centru i posto su ga primili tamo je proveo dve godine, da bi doktorirao u oblasti hiperbarične medicine. Nakom toga se vraća u Beograd i postaje jedini lekar u drzavi koji je imao odobrenje Ministarstva zdravlja da moze da obučava lekare u primeni hiperbarične medicine, kao i da izdaje sertifikate za bavljenje ovom granom medicine.

Ja sam se javio profesoru Deklevi 1998. godine koji me je rado primio i vrlo korektno i nesebično preneo sve ono sto je znao u toj oblasti. Čak, kada smo se rastajali dao mi je lični broj telefona da mogu uvek da se obratim, ako imam neki problem, koji ne mogu sam da rešim. Tako da sam ga ja zvao da zajedno resimo neke teske probleme koje je on iz iskustva i znanja lakše rešavao nego ja.

Šta je to hiperbarična komora?

Na žalost, kod nas, na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, studenti slušaju samo jedno predavanje o hiperbaričnoj medicini u trajanju od 45 minuta. To je sasvim nedovoljno i iz tog razloga nasi lekari većinom nisu upoznati sa mehanizmom delovanja hiperbarične komore. Nisu upućeni, a ni obučeni u toj oblasti i zato ni samim pacijentima ne mogu da približe ovu metodu lečenja, tako da na žalost, ovde mi nismo dovoljno upoznali pacijente i široku populaciju sa mogućnošću prevencije i lecenja hiperbaričnom komorom.

Hiperbarična komora deluje na jedan sasvim jednostavan način. To je terapija koja se sastoji od čistog kiseonika, 99,2%, i koja se odvija u komori koja je jedno cilindricno telo dugo 230 cm i sa precnikom od 90 cm. Bolesnik uđe u taj uređaj i u njemu se odvija terapija jedan sat.

Tokom terapije kod pacijenata sva ona tkiva i svi oni organi kojima nedostaje kiseonik pod uticajem kiseonika u hiperbaričnoj komori dobijaju nedostajući kiseonik, pod pritiskom od 1,5 do 3 bara, što iznosi kao da ste zaronili na 5 do 20 metara morske dubine. Taj pritisak podize nivo rastvorljivog kiseonika u krvi za 10 puta. Tako rastvorljiv kiseonik koji je za 10 puta uvećan osmozom i difuzijom, a po pravilu da gasovi sa područja vece koncentracije odlaze u područje niže koncentracije, deluje na organizam. Kiseonik prodire između ćelija i dolazi do tkiva kojima nedostaje kiseonik. Tako oporavlja tkiva i rane zarastaju pod uticajem kiseonika jer dobijaju 10 puta veću količinu kiseonika nego normalno.

Taj kiseonik služi za oživljavanje, za revitalizaciju ćelija i tkiva i radi na ubrzanju samog procesa zarastanja rana. Kiseonik direktno delujući ubija one bakterije, koje ne mogu da opstanu u prisustvu kiseonika. To su anaerobne bakterije koje kiseonik trenutno unistava.

Ako su krvni sudovi zapušeni, onda kiseonik stize putem krvi do mesta zapušenja i tu nailazi na prepereku, jer nema krvi da ga dalje nosi. Kiseonik tada savladava tu prepreku. Znači, kiseonik, prolazi taj put između ćelija i stvara nove krvne sudove, male, sitne kapilare koji onda omogućavaju cirkulaciju krvi kroz te nove krvne sudove. Kiseonik stvara nove krvne sudove mehanicki prolazeci između ćelija. Taj proces se zove neovaskularizacija.

Važno je istaći da kiseonik koji tako omogućava cirkulaciju, omogućava i bolje dejstvo antibiotika, koji pre stizu do rana.

Gde se sve primenjuje hiperbarična komora

Hiperbaričnu komoru mogu pri lečenju da koriste lekari inernisti, pulmolozi, ortopedi, neuropsihijatri u slucajevima kada se mozdana masa, zbog nedostatka cirkulacije, počinje susitii. To je ta Alchajmerova bolest...Komora se koristi kod moždanog udara, jer moždani udar ostavlja takve posledice tako da pojedine regije ostaju bez kiseonika. Ta regija mozga se zove ishemijska regija, koja vremenom propadne. Da se ne bi to desilo i da ne bi posledice mozdanog udara bile veće, primenjuje se hiperbarična komora. Sto se pre priđe ovoj terapiji i rezultati su bolji i sigurniji. Nije dobro čekati, jer svako čekanje dovodi do otežanog lecenja hiperbaričnom komorom i svako čekanje ostavlja veće posledice.

Hiperbarična komora se preporucuje dijabeticarima preventivno, jer ona sprecava nastanak komplikacija šećerne bolesti. Poznato je da šećerna bolest napada arterije, vene, nerve...

Da bi to sprečili mi kod dijabeticara preventivno sprovodimo lečenje, tako sto tri puta godisnje, po 10 puta koristimo komoru i to se smatra dobrom prevencijom diabetesa.

Naše iskustvo pokazuje da je veliki broj dijabetičara, koji je dolazio pre pojave gangrene i većih komplikacija, izbegao komplikacije.

Međutim, kada se već pojave komplikacije šećerne bolesti, kao što je bolest arterija ili bolest nerava i one se vide, onda se ide u terapiju i tretman tih komplikacija pri ćemu se takođe postižu dobri rezultati, ako se pacijent na vreme javi. Ako je gangrena umerena i blažeg stepena, mi možemo da sprečimo amputacije većih razmera. Ali ako pacijent dođe sa gangrenom koja je obuhvatila celo stopalo, situacije je veoma teška i posledice su puno veće. Postoje jednomesne i višemesne komore. Jednomesne komore su one u koju uđe jedan pacijent, tretira se i ceo organizam, koji je u ambijentu kiseonika pod pritiskom. Pacijent ga udiše i dobija putem kože. Kod višemesnih komora imamo situaciju da 10 pacijenata uđe u komoru, nalaze se u ambijentu vazduha a kiseonik dobijaju samo putem maske, na nos. Višemesne komore su komercijalne komore i one su više namenjene spotristima. Jednomesne komore su terapijski efikasnije jer se postižu bolji rezultati.

Situacija kod nas je takva da izvestan broj ljudi, ne zna za ovu komoru u Novom Sadu, dok je za izvestan broj ljudi ovaj vid lečenja skup. Da bi se ovo lecenje učinilo dostupnim što većem broju ljudi pokušavamo da postignemo dogovor sa pokrajinskim fondom za zdravstveno osiguranje, kako bi se omogućilo lečenje o trošku Fonda.

Koža

Kiseonik delujući na kožu poboljsava metabolizam kože, ishranu kože. Ta koža postaje deblja, meksa i nije tako ranjiva. Znacajno je i to sto 16% kiseonika uđe putem kože u organizam.

Sportisti

Dokazano je da u sportu hiperbarične komore, pomazu sportistima. Jer im podiže nivo kiseonika u organizmu i sportisti koji upotrebljavaju hiperbaričnu medicinu imaju kraći rok oporavka, posle nekih teških napora. Oni imaju i veću mišićnu snagu pod uticajem komore i postižu bolje rezultate. U tom smislu mogu da izjavim da je i nas proslavljeni teniser, gospodin Đokovic kupio sebi hiperbaričnu komoru i nedavno je u novinama dao lep intervju, gde je rekao koliko ona njemu pomaže.

Ritam zivota

Hiperbarična komora je neophodna ljudima koji su stalno na sastancima i u zatvorenom prostoru sa manjom koncentracijom kiseonika. Ona služi tim ljudima da ih osveži, tako što će im ubrizgati taj neophodni kiseonik. Komora im daje više kiseonika, nego da odu na neko visinsko odmaranje, jer na visinama od 1.500 metrara i više, ima kiseonika, ali je pritisak manji i što idemo vise, kiseonik je razređeniji.

 

Saša Jovanović
Tekst je preuzet iz časopisa Dijabetes i mi